Akvaplaning (hidroplaning) je pojava koja se događa kada vozilo svojom težinom ne može da istisne vodu na putu ispod gume. Tanak sloj vode koji ostaje između gume i podloge uzrokuje klizanje vozila. Pri kritičnoj brzini, obično između 55-90 km/h, vozilo gubi kontakt s podlogom i dolazi u opasnost da izleti sa puta.
Važna funkcija koju guma treba da ispuni na mokroj i vodom prekrivenoj podlozi je da, kroz kanale kojima je ispresecan protektor, ispumpa vodu. Bez ovih kanala tanak sloj vode ostao bi između gume i podloge što bi izazvalo gubitak prijanjanja—akvaplaning.
Na glatkom putu, na blagoj kiši i pri brzini od oko 95 km/h, guma ima zadatak da odvede veliku količinu vode koja se nalazi ispod kontaktne površine, čija veličina nije veća od površine dlana. Svaki delić gazećeg sloja gume je u kontaktu s podlogom samo 1/150 deo sekunde, a za to vreme mora istisnuti veliku količinu vode i povratiti prijanjanje.
Uzroci akvaplaninga
Tri najvažnija faktora koja dovode do akvaplaninga su:
Brzina kojom se vozilo kreće.
Kako se brzina povećava prijanjanje na mokrom putu se umanjuje, a rizik od akvaplaninga i gubitka kontrole nad vozilom je sve veći. Smanjite brzinu i pazite na saobraćaj oko vas.
Dubina šare.
Trošenjem gume dubina odvodnih kanala i lamela se smanjuje, što umanjuje sposobnost odvođenja vode i povećava opasnost od akvaplaninga.
Dubina vode.
Što je voda dublja—pre ćete izgubiti prijanjanje, mada je i tanak sloj vode na malim brzinama dovoljan da dođe do klizanja.
Brzine na kojima dolazi do akvaplaninga
Akvaplaning je rezultat brzog kretanja po mokrom putu, toliko brzom da guma nije u stanju da kroz odvodne kanale odvede vodu. Brzina na kojoj počinje akvaplaning nije striktno određena, zavisi od mnogo faktora i kreće se između 55-90 km/h. Faktori koji određuju na kojoj će brzini doći do akvaplaninga su:
Dimenzije i oblik kontaktne površine.
Što je kontaktna površina šira u odnosu na njenu dužinu, veća brzina je potrebna da bi došlo do akvaplaninga.
Karakteristike gazeće površine.
Kanali kojima je izbrazdana gazeća površina služe za odvođenje vode i obezbeđuju bolje prijanjanje. Što je veća površina kanala, manja je dodirna površina sa podlogom a time i manja opasnost od akvaplaninga.
Pritisak u gumama.
Veoma je važno pridržavati se uputstva iz priručnika proizvođača.
Dubina vode.
Što je voda dublja lakše ćete izgubiti prijanjanje.
Dubina šare.
Što je guma više istrošena slabije je prijanjanje, pliće su lamele koje imaju zadatak da odvedu vodu i samim tim veći je rizik od akvaplaninga.
Sastav i stanje vode.
Ulje, visoka temperatura, prljavština i so, mogu promeniti karakteristike vode i njenu gustinu.
Težina vozila.
Što je vozilo lakše, lakše će doći do akvaplaninga jer vozilo istiska vodu ispod gume svojom težinom.
Stanje puta.
Što je površina puta ravnija lakše će doći do akvaplaninga.
Ako imate dobre gume i ako su svi ovi faktori na vašoj strani do klizanja po vodi neće doći do brzine od 90 km/h. Ako vozite brzinom većom od 95 km/h po vodom prekrivenom putu sigurno je da nećete moći da izbegnete akvaplaning. U najgorem slučaju, kada vam nijedan od ovih faktora ne ide u korist, do akvaplaninga može doći na 55 km/h.
Šta treba raditi kada se to desi?
Postoje dve stvari koje nikako ne smete da radite:
- Ne smete da koristite kočnice
- Ne smete da menjate pravac kretanja
Ako počnete da gubite kontrolu nad vozilom nemojte naglo pritiskati kočnicu jer to uklanja poslednju šansu da guma ispumpa vodu. Smanjite brzinu do tačke dok gume ne počnu da prijanjaju. Ako to ne uradite možete izleteti sa puta.
Volan držite čvrsto i nemojte ga okretati već se samo potrudite da zadržite vozilo na pravcu u kome se kreće. Skinite nogu sa gasa i sačekajte da se volan vrati u normalu.
Ako već morate da kočite, učinite to laganim pokretima kao da pumpate gumu. Ako imate ABS kočite normalno—kontinualnim pritiskom. Ako je vaše vozilo još uvek u delimičnom kontaktu s podlogom moći ćete da povratite kontrolu nad vozilom na isti način kao da vozite po snegu ili ledu.