Balansiranje je postupak kojim se uravnotežuju mase točkova na različitim stranama iste osovine dodavanjem olovnih tegova na felnu. Na točak, kao i na svako drugo telo, prilikom obrtanja oko neke ose deluje centrifugalna sila. Ukoliko nije uravnoteženo (masa tela nije ista sa svake strane ose) javlja se debalans koji se manifestuje podrhtavanjem volana, već pri brzinama većim od 70 km/h, ili podrhtavanjem celog vozila.
Guma se pri balansiranju uravotežuje olovom, pločicama ili bušenjem. Najbolje je izvršiti balansiranje sva četiri točka zato što automobil može da trese i ako su prednji točkovi balansirani, a zadnji nisu. Debalans zadnjih točkova se može prenositi i osetiti čak i na volanu ili na celom vozilu.
Ako se balansiranje ne uradi na vreme gume se troše brže i neravnomernije, stradaju ležajevi, amortizeri i druge komponente sistema oslanjanja. Svaki put kada se gume montiraju na točak i kad se ponovo stavljaju nakon popravke moraju se balansirati.
Ako je guma ili felna kriva, javiće se podrhtavanje na nekim brzinama, ali pre ili posle tih brzina nestaje. Na primer, između 80-90, 100-110 ili 130-140km/h, ili na malim brzinama gde vozilo ne “trese”, ali se javlja takozvano ljuljanje volana. To se može izbeći samo stavljanjem jedne ili više novih guma, a ako je felna kriva—njenom zamenom ili ispravljanjem.
U balansiranju se koristi više vrsta olova zbog različitosti felni, tj. njihovih ivica. Olovo koje ne odgovara felni lako otpada sa nje, a onda predstavlja opasnost, pa se preporučuje pre svega onima koji balansiraju da o tome vode računa.
Balansiranje i reglaža (centriranje trapova) u osnovi su operacije koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka osim u vrlo ekstremnim slučajevima (oštećenje poluosovine, homokinetičkog zgloba, isl.).